ДЕФИНИЦИЈЕ

Старост

Старост се у резултатима пописа 1971. године исказује према навршеним годинама живота. Тај податак је изведен у току обраде из одговора на питање о датуму (дан, мјесец и година) рођења. Свака група старости обухвата лица која су навршила број година наведен унутар граница интервала.

Брачно стање

У попису 1971. године, као и свим претходним пописима становништва Југославије, подаци о брачном стању прикупљали су се према формално-правном критеријуму. Могући одговори на ово питање били су: неожењен-неудата, ожењен-удата, удовац-удовица, разведен-разведена.

Број живорођене дјеце мајке

Питање о броју  живорођене дјеце у попису 1971. године је постављено и на њега су одговарала сва женска лица која су рађала. Као живорођено дијете сматрало се оно које је по рођењу давало знаке живота, чак и ако је убрзо после рођења умрло.

Број сада живе дјеце

По први пут је у попису 1953. године, а затим и у пописима 1961. и 1971. године, постављено и питање о броју живе дјеце у моменту пописа. Овим је створена могућност да се у резултатима пописа подаци добиjени на основу овог питања повежу са подацима о старости мајке и броју живорођене дјеце мајке, да би се испитивало колико су поједине генерације жена успијевале да одрже у животу дјецу коју су родиле, с обзиром на професионални, образовни, етнички или други састав породице.

Активност

Најопштија статистичка подјела становништва у економском смислу је подјела по активности. У попису становништва 1971. године појам и класификација привредне активности потпуно су истовјетни. Цјелокупно становништво груписано је у три основне категорије:

1. Активно становништво
2. Лица са личним приходом
3. Издржавано становништво.

Дјелатност

Дјелатност се по методологији пописа 1971. године дефинише као врста производње или услуга којом се бави радна или друга организација. За запослена лица то је она грана дјелатности у којој је распоређена радна јединица или радна организација у цјелини. За остала активна лица, то је она грана дјелатности у којој та лица обављају своје занимање.

Занимање

У попису становништва 1971. године занимање активних лица одређивано је према врсти посла које неко лице обавља у циљу стицања средстава за живот. С обзиром да исто лице може обављати различите послове, на основу чега би се могло узети да има два или више занимања, у попису се тражило да се упише оно занимање на које се троши највећи дио радног времена.

Положај у занимању

Питање о положају у занимању постављено је у попису 1971. године с циљем да се види у ком својству појединци обављају своје занимање, тј. да се омогући диференцирање  активног становништва у категорије: радник-службеник, члан радне задруге, самосталан без радника, послодавац и помажући члан породице.

Пољопривредно становништво

Један од основних показатеља економске структуре становништва јесте његова подјела на пољопривредно и непољопривредно. У попису становништва 1971. године за опредјељење пољопривредног становништва усвојен је као основни критеријум дјелатност, а као додатни занимање (за лица ван дјелатности).

Школска спрема

У попису 1971. године узимана је у обзир само формално призната школска спрема, без обзира, без обзира да ли је стечена школовањем у редовним школама или у школама које замјењују редовне школе, полагањем испита као приватни ученик у редовној школи или похађањем курсева за скраћено завршавање неке школе. Курсеви који не дају свједочанство неке редовне школе, односно којима се не признаје ранг одређене школе нису узимани у обзир.

Писменост

Писменост представља почетни облик образовања становништва и основ за стицање даљег образовања кроз школовањем шире стручно усавршавање и, уопште, културно уздизање. Лице се  сматрало писменим уколико зна да чита и пише, односно да зна да прочита и напише текст у вези са свакидашњим животом.

Народност

У попису 1971. године, усвојена је класификација која је одговарала уставним одредбама о равноправности свих народа и народности Југославије и о праву грађана да се слободно изјасне о својој народности или етничкој припадности, укључујући и право да се не изјасне, ако то не желе.

Мјесто становања

Као мјесто становања у попису 1971. године сматрало се мјесто ( насеље) у коме је лице било стално настањено у моменту пописа. Податак о мјесту становања представља основу за обраду резултата пописа по концепцији „сталног становништва“, тј. за добијање података о лицима која су стално настањена на одређеној територији, без обзира гдје их је попис затекао.

Становништво се приликом пописа по присутности дијелило у три категорије:

1. Присутна лица, тј. лица која су се у вријеме пописа налазила у мјесту становања;
2. Привремено одсутна лица, која се у вријеме пописа нису налазила у мјесту становања, тј. која су била привремено одсутна из својих домаћинстава ( на путу или привременом боравку у другом мјесту ради школовања, лијечења, одслужења војног рока, у гостима и сл.) ;
3. Привремено присутна лица, која се у вријеме пописа нису налазила у мјесту становања, па су у мјесту у коме их је попис затекао третирана као привремено присутна.

Стално становништво сачињавају присутна лица и привремено присутна лица.

Мјесто рођења

Податак о мјесту рођења треба да послужи проучавању територијалног поријекла и миграција становништва. У свим ранијим пописима статистички подаци о територијалној покретљивости становништва ограничавали су се само на поређење мјеста рођења (родног краја) и мјеста сталног становања у вријеме пописа, док су у попису 1971. године први пут постављена и друга питања о пресељавању.

Мјесто ( подручје) из ког се лице доселило

Као мјесто из ког се лице доселило у попису 1971. године сматрало се посљедње мјесто (насеље) из кога се лице непосредно доселило у мјесто које му је у вријеме пописа било мјесто становања. На овај начин су добијене су информације удјелу становништва које се није селило и оног које се селило, о удјелу пресељавања и досељавања из локалних дијелова или других република.

Година досељења у садашње мјесто становања

Као допунски извор информација о територијалној покретљивости становништва постављено је у попису 1971. године и питање о години досељења у мјесто становања у вријеме пописа. Подаци о времену досељавања омогућавају да се добије обавјештење о обиму локалних, републичких и међурепубличких пресељавања у појединим временским периодима, као и о дужини настањености сталног становништва у поједином насељу.

Мјесто рада

Као мјесто рада у попису становништва 1971. године сматрало се насеље у коме неко лице ради, управо насеље у коме се налази његово радно мјесто. Подаци добијени питањем о мјесту рада омогућавају, мада у грубим цртама, изучавање дневне миграције, тј. у ком обиму активна лица свакодневно путују у друго мјесто за рад.

Породица

Породица је у обради пописа становништва 1971. године дефинисана као породична заједница која се састоји само од брачног пара, или од родитеља (оба или једног) и дјеце. Насупрот формално-правном критеријуму за одређивање брачног стања, који је прихваћен у попису становништва, за одређивање породица је изричито усвојено да се и ванбрачне заједнице са дјецом или без дјеце сматрају породицом. Породицом су, такође, сматране и оне заједнице у којима је било усвојене дјеце, односно, усвојена дјеца сматрана су члановима породице адоптаната. 

Величина ( број чланова) породице

У попису 1971. године величина породице је изражавана бројем чланова. С обзиром на усвојену дефиницију породице у број чланова породице убројани су мајка ( супруга), отац  (супруг) и дјеца која живе у породици без обзира на старост и то само она која нису засновала своју властиту породицу или им породица не живи у истом домаћинству.

Домаћинства

Домаћинство је у попису становништва 1971. године дефинисано као породица или друга заједница чији чланови заједно станују и заједнички троше своје приходе. У смислу ове дефиниције у чланове тзв. „породичних“ домаћинстава убројана су и она лица која нису чланови породице, али раде, станују и хране се у истој кућној заједници. С друге стране, досљедно истој дефиницији, чланови породице који заједнички троше своје приходе, а стицајем околности не станују заједно, сматрани су као посебна. Два или више несродних лица која заједно станују или заједнички троше своје приходе, сматрана су такође као једно домаћинство. У тзв. „породична“ сврстана су и самачка домаћинства, тј. лица која живе као самци било сами или у истој соби са лицима са којима се заједнички не хране нити заједнички троше своје приходе.             Домаћинством се у попису сматрала и она група лица која су смјештена у домовима за сирочад, за старе и изнемогле, за слијепе и слично, затим групе лица у болницама за неизљечиве болести, у манастирима и сличним установама која ту живе из разлога због којих је установа основана, а нису чланови ниједног породичног домаћинства.

Величина ( број чланова) домаћинства

Као и у резултатима ранијих југословенских пописа, и у попису 1971. године величина домаћинстава је изражавана бројем чланова.

Породични састав домаћинства

Породични састав домаћинства одређивао се за домаћинство као цјелину по критеријуму сродства према лицу на чије је име попуњен Лист за домаћинство. С обзиром на породични састав, домаћинства су сврстана у три основне групе:

1. Домаћинства у којима нема породице
2. Домаћинства са једном породицом
3. Домаћинства са двије или више породица

Број породица у домаћинству

Питање о броју породица у домаћинству није директно постављено при пописивању, већ је изведено у току обраде података о домаћинствима извођено је из одговора на питања о односу појединих чланова домаћинства према лицу на чије је име попуњен Лист за домаћинство и података о имену оца или мужа за сваког члана уписаног у Лист за домаћинство.

Величина земљишног посједа

У попису становништва 1971. године за свако домаћинство прибављан је одговор о укупној површини земљишта које је власништво или сувласништво свих или појединих од чланова домаћинства, без обзира да ли га обрађује само домаћинство или је дато другима на обрађивање. У попису се податак о величини земљишног посједа прикупљао само за породична и самачка домаћинства. У укупну површину земљишта урачуната је површина ораница, башта, воћњака, винограда, ливада, пашњака, шума, бара, рибњака као и земљишта под зградама, двориштима, путевима, каналима и другим воденим површинама на посједу домаћинства.