ПОПИС СТАНОВНИШТВА 1971

Критични моменат пописа био је 31. март 1971. године, у 24.00 часа, тј. поноћ између 31.марта и 1. априла. Попис је спроведен у времену од 01. до 15. априла 1971. године.

Становништво

Пописом су обухваћена сва лица настањена на територији Југославије без обзира да ли су држављани Југославије или неке друге државе. Обухваћена су и она лица, настањена у Југославији, која су се у тренутку пописа затекла на привременом боравку ван њених граница (на служби, путу, школовању, лијечењу, раду и сл.). Пописана су и лица чије је мјесто сталног боравка ван граница Југославије, а која су се у моменту пописа затекла на привременом боравку у Југославији (као туристи, на раду, на школовању и сл.), али подаци о овим лицима нису укључени у резултате пописа. Особље страних дипломатских мисија није пописивано.

Домаћинства

Под домаћинством се подразумијева свака породица или друга заједница лица, чији чланови заједнички станују и заједнички троше своје приходе за подмиривање основних животних потреба (становање, исхрана и др.). Лице које живи као самац (без обзира да ли станује с другим самцем или члановима другог породичног домаћинства, али с којима не троши своје приходе) сматрано је посебним домаћинством.

Домаћинством се у попису сматрала и група лица смјештена у домовима за сирочад, за старе и изнемогле, за слијепе и слично, затим у болницама за неизљечиве болести, у манастирима и сличним установама и ту живе из разлога због којих је установа основана, а нису чланови ни једног породичног домаћинства. У резулататима пописа она су исказана као „остала“.

Концепт „сталног становништва“

У попису 1971. године, као и у свим послијератним пописима, становништво је пописивано по принципу сталне настањености. То значи да је сваки становник требало да буде пописан у мјесту у коме стално станује, без обзира да ли се у вријеме пописа (тј. у критичном моменту пописа - 31. марта 1971. у 24.00 часа) налазио у томе мјесту или је из њега био привремено одсутан из било кога разлога (путовање, затим сезонски рад, извршавање војне обавезе, лијечење, издржавање казне, школовање у другом мјесту у земљи или привремени рад у иностранству).

Само пописивање вршено је тако да су лица која се у критичном моменту нису налазила у мјесту у коме станују, већ у неком другом мјесту у Југославији била двоструко пописивана: у домаћинству коме припадају (у мјесту становања) као привремено одсутна и у мјесту гдје их је попис затекао као привремено присутна. За израду резултата о сталном становништву узете су у обзир само пописнице лица која су у критичном моменту пописа била у мјесту сталног становања и оне које су за привремено одсутна лица попуњене у мјестима њиховог сталног становања. На тај начин је омогућено да се резултати пописа искажу по концепцији сталног становништва, тј. да се подаци односе на стално становништво појединих насеља, општина и других политичко-територијалних заједница. Лица на привременом раду у иностранству код иностраних послодаваца или самостално (за свој рачун), према методологији пописа 1971. године сматрала су се као привремено одсутна из својих мјеста сталног становања у Југославији, а у резултатима пописа исказана су као стални становници тих мјеста.

Породица

Породица је у обради пописа становништва 1971. године дефинисана као породична заједница која се састоји само од брачног пара, или од родитеља (оба или једног) и дјеце. Насупрот формално-правном критеријуму за одређивање брачног стања, који је прихваћен у попису становништва, за одређивање породица је изричито усвојено да се и ванбрачне заједнице са дјецом или без дјеце сматрају породицом. Породицом су, такође, сматране и оне заједнице у којима је било усвојене дјеце, односно, усвојена дјеца сматрана су члановима породице адоптаната. Свако лице је могло бити члан породице само у оквиру истог домаћинства. Лице које је основало своју породицу, престало је да буде члан своје бивше породице, независно од тога што се обје породице налазе у истом домаћинству.